RAZVOJ MIKROBIOMA
Faktori koji utiču na razvoj mikrobiote
Ključnu ulogu u formiranju mikrobiote bebe ima majka i njeno zdravlje u trudnoći, da li je porođaj bio prirodnim putem ili Carskim rezom, da li je porođaj u terminu ili pre vremena, kako se beba hrani – dojenjem ili mlečnom formulom i da li beba ili mama koriste antibiotike. Kontakt sa mikrobima i rano formiranje mikrobiote novorođenčeta započinje još tokom trudnoće i u velikoj meri dalje zavisi od načina porođaja, načina ishrane bebe, gestacijske starosti na rođenju( terminsko ili prevremeno dete) i upotrebe antibiotika.
1. ZDRAVLJE MAJKE U TRUDNOĆI
VAŠE ZDRAVLJE JE NJIHOVO ZDRAVLJE
Važnu ulogu mikrobiota ima u formiranju imuniteta. 70% imuniteta se nalazi u crevima. Postoji urođeni i stečeni imunitet. Urođeni, prirodni imunitet postoji pre izlaganja patogenu koji dobijamo rođenjem, a stečeni imunitet se stiče tokom života i razvija susretom sa mikroorganizama iz okruženja. Rani kontakt sa majčinim mikroorganizmimaje je ključan u sazrevanju imuniteta deteta. Prvi kontakt sa mikroorganizmima beba pravi još u majčinom stomaku za vreme trudnoće. U dodiru sa majčinim bakterijama beba počinje da stvara sopstvenu mikrobiotu koja će dalje razviti imunitet. Prolazeći kroz porođajni kanal majke pri susretu sa Lactobacillima iz vaginalne sluzokože beba nastavlja izgradnju svoje mikrobiote, a vrlo važan izvor korisnih bakterija za dalji rast I razvoj je majčino mleko koje beba dobija dojenjem. Kakav će imunitet dete imati tokom života zavisi u mnogome od ranog kontakta sa mikroorganizmima još u trudnoći i kvaliteta mikrobiote koju formira u prvih 1000 dana života.
2. NAČIN POROĐAJA
PRIRODNI ILI CARSKI REZ
Mozak i creva su međusobno dva povezana organa. U mozgu postoje nervne ćelije koje su identične onima koje se nalaze u crevima. Osovinom „mozak creva“ uspostavlja se snažna veza kojom ova dva organa međusobno komuniciraju, a mikrobiota ima presudnu ulogu. Brojna eksperimentalna istraživanja su pokazala da čak i blage promene sastava mikrobiote mogu da izazovu modifikacije moždanih funkcija, nezadovoljstvo i psihičke tegobe, dok , obrnuto, mozak može duboko uticati na crevne funkcije, npr. nervozna creva u uslovima psihičke napetosti. Dokazano je da neadekvatna mikrobiota i nedovoljan broj probiotskih bakterija u crevima vodi u različite psihičke tegobe- nezadovoljstvo, promene ponašanja i depresivnost, ča i poremećaje autističnog spektra.
3. DOJENJE I MLEČNA FORMULA
NAČIN ISHRANE- DOJENJE ILI MLEČNA FORMULA
Majčino mleko je najzdravija hrana na svetu. Način ishrane deteta u prvim godinama ima velik uticaj na formiranje mikrobiote. Kod svih beba koje su dojene u mikrobiti dominiraju dobre bakterije dok su kod većine novorođenčadi hranjene adaptiranom mlečnom formulom nađene brojne nepoželjne bakterije poput Ešerihije i Klostridije. Istraživanja su pokazala da je majčino mleko najbolji način formiranja zdrave mikrobiote, jer se dojenjem stimuliše rast dobrih bakterija u crevima bebe. I ne samo to, dojenje je direktan izvor dobrih majčinih bakterija, jer se one aktivno transportuju u mlečnu žlezdu I izlučuju
u majčino mleko. Na ovaj način dojena beba stvara bogatu mikrobiotu koja osigurava jak imunitet i dobro zdravlje i kasnije u životu. . Studije pokazuju da je kod dece koja se hrane mlečnim formulama prisutan dvostruko manje dobrih bifidobakterija u crevima u odnosu na decu koju majke doje.
4. U TERMINU ILI PRE TERMINA
VREME POROĐAJA – U TERMINU ILI PRE VREMENA
Bebe rođene pre termina ne stignu da adekvatno formiraju mikrobiotu. U njihovoj flori nalazimo Streptokoke, Stafilokoke, Klostridiju i ostale nepoželjne bakterije. Zbog slabosti imuniteta, jer su pre vremena došle na svet, bebe rođene pre vremena primaju antibotike, što dodatno ometa pravilan razvoj crevne flore. Zbog toga je važno bebi rođenoj pre vremena, odmah nadoknaditi dobre bakterije, kako bi od početka izgradila adekvatnu mikrobiotu i imunitet.
5. MAMA ILI BEBA
UPOTREBA ANTIBIOTIKA
Bez sumnje, antibiotici su lekovi koji su spasili čovečanstvo, ali nije nepoznanica njihova loša strana. Mana antibiotika je što ne razlikuju dobre od loših bakterija u crevima, pa pored patogena, što im je i cilj, uništavaju i zdravu crevnu floru. Studije su pokazale da primena antibiotika u periodu trudnoće smanjuje raznovrsnost dobrih bakterija u crevnoj flori novorođenčeta. Otuda je potreba da mami ili bebi koja koristi antibiotike zaštitimo mikrobiotu sa dodavanjem korisnih probiotskih bakterija.