Šta je postporođajna depresija?
Postporođajna, postpartalna ili perinatalna depresija je oblik depresije koji se javlja nakon rođenja bebe. To je relativno često, ali ozbiljno zdravstveno stanje, koje statistički pogađa do jednu od 7 novih majki nakon rođenja.
Postporođajna depresija može učiniti da se osećate prazno, bez emocija i tužno. Može izazvati promene raspoloženja, iscrpljenost i opšti osećaj beznađa, još dugo nakon rođenja deteta.
Ljudi ne bi trebalo da olako shvataju postporođajnu depresiju. To je ozbiljan poremećaj, ali razni programi lečenja mogu pomoći ženama da je prevaziđu. Ako patite od postporođajne depresije, morate znati da niste sami i da možete da se oporavite.
Postporođajna depresija može uticati kako na porodilju, tako i na sve ljude oko nje: partnera, decu, porodicu, prijatelje. Prvo čega trebate da budete svesni ako osećate simptome ove depresije da to nije vaša krivica.
Postporođajna depresija simptomi
Mnoge žene se osećaju tužno, prazno, neraspoloženo ili umorno u roku od nekoliko dana nakon porođaja- stanje nazvano „bebi bluz“. Ali postporođajna depresija ide mnogo dalje od toga i traje nedeljama nakon porođaja. Njeni simptomi mogu biti ozbiljni i ometati vašu sposobnost funkcionisanja.
Simptomi postporođajne depresije mogu se razlikovati od osobe do osobe, pa čak i iz dana u dan. Iako se simptomi mogu razviti bilo kada nakon porođaja, oni često počinju u roku od 1 do 3 nedelje nakon porođaja.
Postporođajna depresija može učiniti da se osećate odvojeno od svoje bebe. Možda se osećate kao da ne volite svoju bebu. Ova osećanja nisu vaša krivica.
Ostali simptomi postporođajne depresije uključuju: osećaj tuge i/ili mnogo plača, osećaj preopterećenosti, misli o povređivanju bebe ili sebe, gubitak interesovanja za bebu, pad energije i motivacije, osećanje bezvrednosti, krivice, previše ili premalo sna, promene u vezi ishrane, uznemirenost, hronične glavobolje, bolove ili stomačne probleme.
Postporođajna depresija: Uzroci i faktori rizika
Tačan uzrok ove vrste depresije nije jasan, ali neki faktori mogu doprineti pojavi postporođajne depresije. Postpartalne depresivne epizode mogu biti rezultat kombinacije fizičkih promena i emocionalnih stresora.
Fizički faktori
Dok ste trudni, nivoi estrogena i progesterona su veći nego obično. U roku od nekoliko sati nakon porođaja, nivoi hormona se vraćaju na prethodno stanje. Ova nagla promena može igrati ulogu u razvoju postporođajne depresije.
Ostali fizički faktori koji mogu doprineti razvoju postporođajne depresije uključuju: nizak nivo hormona štitne žlezde, nedostatak sna, neka specifična medicinska stanja, zloupotrebu droga i alkohola.
Emocionalni faktori
Istraživanja sugerišu da podvrgavanje stresnim iskustvima tokom trudnoće može značajno uticati na verovatnoću razvoja postporođajne depresije.
Emocionalni stresori mogu uključivati: nedavni razvod, smrt voljene osobe, finansijski stres.
Dijagnostikovanje postporođajne depresije
Osobe koji imaju simptome postporođajne depresije duže od 2 nedelje tokom prve godine porođaja treba da kontaktiraju lekara radi opservacije i dijagnostike postporođajne depresije.
Medicinski stručnjak će moći da proceni vaše simptome i istoriju bolesti kako bi postavio dijagnozu.
Šta je teška postporođajna depresija?
Bez lečenja, postporođajna depresija može progresivno da se pogoršava. Najopasnije je kada dovodi do misli o samoubistvu, povređivanja sebi ili povređivanja drugih. Ako se ove misli počnu javljati, neophodna je hitna medicinska intervencija.
Teška postporođajna depresija može biti opasna po život, ali postoje efikasne mogućnosti lečenja.
Šta je postporođajna psihoza?
Najteži oblik postporođajne depresije je postpartalna psihoza. Postpartalna psihoza je retka, pogađa 1 do 2 na 1.000 žena nakon porođaja. Obično se razvija iznenada u roku od nekoliko nedelja nakon rođenja, ali slučajevi su se desili i do 6 meseci nakon porođaja.
Najraniji simptomi postpartalne psihoze su nemir, razdražljivost i nesanica. Halucinacije- kada vidite, čujete ili mirišete stvari koje ne postoje, kao i zablude, su takođe česte.
Postporođajna psihoza je hitna psihijatrijska situacija, a rizik od povrede sebe ili svoje bebe – namerno ili slučajno – je stvaran.
Postpartalna depresija kod muškaraca
Partneri žena koje su rodile takođe mogu razviti vrstu postporođajne depresije koja se zove očeva postnatalna depresija.
Manje je verovatno da će muškarci prijaviti simptome depresije, ali procene kažu da između 8-10 procenata očeva ima osećaj depresije u prvoj godini nakon porođaja. Očevi koji su dobili prvo dete obično imaju veći nivo anksioznosti u nedeljama nakon rođenja deteta.
Postoje brojni drugi potencijalni faktori rizika koji mogu doprineti razvoju postporođajne depresije kod muškaraca, uključujući istoriju depresije i probleme u vezi.
Lečenje postporođajne depresije
Ako imate simptome postporođajne depresije, trebalo bi da kontaktirate lekara što je pre moguće, da biste započeli lečenje.
Lečenje postporođajne depresije može uključivati terapiju lekovima, određene oblike psihoterapije i grupne podrške. Obično je kombinacija lekova i terapije najefikasniji tretman.
Postporođajna depresija – lekovi
Najčešći tip lekova za postporođajnu depresiju su antidepresivi. Ovi lekovi mogu pomoći u ublažavanju mnogih simptoma depresije, ali im je potrebno vreme – obično 6 do 8 nedelja – da počnu da deluju u potpunosti.
U nekim slučajevima može doći do promene leka i terapija shodno stanju pacijenta dok se ne pronađe odgovarajuća individualna terapija koja odgovara u potpunosti. Ukoliko dojite bebu vaš lekar može pomoći da izaberete terapiju koja je bezbedan izbor tokom dojenja, uključujući i minimiziranje neželjenih efekata.
Hormonska terapija
Nakon porođaja, nivo hormona estrogena i progesterona dramatično opadaju.
Stručnjaci [1] ističu da ova iznenadna promena u hormonalnom statusu može igrati ulogu u razvoju postporođajne depresije. Iz ovih razloga, hormonska terapija može biti indikovana i propisana od strane lekara.
Psihoterapija i postporođajna depresija
Studije [2], kao i praksa su otkrile da specifična vrsta psihoterapije koja se zove kognitivna bihejvioralna terapija može značajno poboljšati simptome postporođajne depresije. Kod osoba sa postporođajnom depresijom, studije pokazuju da ova terapija zajedno sa lekovima smanjuje simptome efikasnije nego sami lekovi ili druge terapije.
Kognitivna bihejvioralna terapija uključuje učenje i korišćenje tehnika i strategija koje vam omogućavaju da promenite svoje obrasce razmišljanja, prepoznate distorzije u razmišljanju, koristite veštine rešavanja problema da biste se nosili sa teškim situacijama i razvijete veće poverenje u sopstvene sposobnosti.
Postporođajna depresija može učiniti da se osećate iscrpljeno i izolovano, tako da je važno da odvojite vreme za sebe i obratite se porodici i prijateljima, i zatražite pomoć kada vam je potrebna. Pridruživanje grupama za podršku takođe može pomoći.
Prirodni lekovi
Postporođajna depresija je ozbiljno i iscrpljujuće stanje i ne bi trebalo da pokušavate da je lečite bez učešća zdravstvenog radnika.
Ali se preporučuje da, uz odgovoarajuću terapiju, obratite pažnju i na kao što su zdravu ishranu, redovno bavljenje nežnim vežbama, praktikovanje meditacije ili joge i provođenje vremena u prirodi. Ove aktivnosti mogu pomoći da se osećate bolje, posebno kada se koriste uz tradicionalne tretmane kao što su lekovi i terapija.
Prevencija postporođajne depresije
Postporođajna depresija se dešava i ne može se u potpunosti sprečiti. Ali poznavanje znakova postporođajne depresije može vam pomoći da upravljate stanjem i brže pristupite lečenju ako vam zatreba.
Neke studije sugerišu da određene intervencije, uključujući lečenje određenim antidepresivima i hranljivim materijama tokom i neposredno nakon trudnoće, mogu smanjiti rizik od razvoja teške postporođajne depresije.
Pored toga, kao što smo već istakli, učešće u interpersonalnoj terapiji i kognitivno bihejvioralnoj terapiji tokom i nakon trudnoće može smanjiti rizik od postporođajne depresije kod onih sa povećanim rizikom od njenog razvoja.
Uz pomoć sledećih saveta ćete moći da smanjite svoje šanse za razvoj postporođajne depresije:
- pronalaženje sistema podrške prijatelja i porodice pre nego što se vaša beba rodi
- pohađanje prenatalnih i postnatalnih edukativnih časova
- imajte aranžman za brigu o deci tako da možete da napravite pauzu
- održavanje uravnotežene ishrane
- pokušaji da svakodnevno vežbate i to na svežem vazduhu
- adekvatno spavanje i opšti odmor
- smanjenje unosa alkohola ili njegovo potpuno izbegavanje
Literatura:
- Ali, E. (2018). Women’s experiences with postpartum anxiety disorders: a narrative literature review.
nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5983016; - Azhar, Y. et al. (2021). Brexanolone.
nlm.nih.gov/books/NBK541054/; - Buck, K. et al. (2019). Cognitive behavior therapy for postpartum depression.
https://www.aafp.org/afp/2019/0815/p244.html; - Challacombe, F. et al. (2016). Parenting and mother-infant interactions in the context of maternal postpartum obsessive-compulsive disorder: effects of obsessional symptoms and mood.
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0163638315301600?; - Healthline: “Everything You Need to Know About Postpartum Depression: Symptoms, Treatments, and finding help”;
- Depression medicines. (2019).
gov/consumers/free-publications-women/depression-medicines#Atypical; - Huang L et al. (2018). Is cognitive behavioral therapy a better choice for women with postnatal depression? A systematic review and meta-analysis.
nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC6188757/; - Mughal, S. et al. (2021). Postpartum depression.
nlm.nih.gov/books/NBK519070/; - Mulcahy, M. et al. (2020). Health practitioners’ recognition and management of postpartum obsessive-compulsive thoughts of infant harm.
springer.com/article/10.1007/s00737-020-01026-y; - Overview – selective serotonin reuptake inhibitors (SSRIs). (2021).
uk/mental-health/talking-therapies-medicine-treatments/medicines-and-psychiatry/ssri-antidepressants/overview/ - Perinatal depression. (n.d.).
nih.gov/health/publications/perinatal-depression - Postnatal depression and perinatal mental health. (2020).
org.uk/information-support/types-of-mental-health-problems/postnatal-depression-and-perinatal-mental-health/perinatal-anxiety/ - Postpartum depression. (2019).
gov/mental-health/mental-health-conditions/postpartum-depression - Postpartum depression. (n.d.).
org/pregnancy/postpartum-depression.aspx - Postpartum depression screening. (2020).
gov/lab-tests/postpartum-depression-screening/ - Pilkington K et al. (2020). Self-care for anxiety and depression: a comparison of evidence from Cochrane reviews and practice to inform decision-making and priority-setting.
nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC7418416/ - Qobadi M et al. (2016). The effect of stressful life events on postpartum depression: findings from the 2009–2011 Mississippi pregnancy risk assessment monitoring system.
nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5290058/ - Radoš, SN et al. (2018). Anxiety during pregnancy and postpartum: course, predictors, and comorbidity with postpartum depression.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6400346/ - Scarff J (2019). Postpartum depression in men.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6659987/ - Side effects – antidepressants. (2021).
uk/mental-health/talking-therapies-medicine-treatments/medicines-and-psychiatry/antidepressants/side-effects/ - Trifu S et al. (2019). The neuroendocrinological aspects of pregnancy and postpartum depression.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6992410/ - VanderKruik R et al. (2017). The global prevalence of postpartum psychosis: a systematic review.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5534064/ - Werner, E et al. (2016). Preventing postpartum depression: review and recommendations.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4308451/ - What is cognitive behavioral therapy? (2017).
org/ptsd-guideline/patients-and-families/cognitive-behavioral
Reference:
[1] Trifu S et al. (2019). “The neuroendocrinological aspects of pregnancy and postpartum depression”;
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6992410/;
[2] Huang L et al. (2018). “Is cognitive behavioral therapy a better choice for women with postnatal depression? A systematic review and meta-analysis”; ncbi.nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC6188757/;