Ekcem kod dece

Ekcem kod dece

Atopijski dermatitis (AD) je bolest poznata pod brojnim nazivima. Tako su atopijski ekcem, endogeni ekcem, ekcem, neurodermatitis – jedna ista bolest. To je hronična upalna nezarazna kožna bolest, recidivirajućeg toka, često udružena sa drugim atopijskim bolestima, kao što su: bronhijalna astma, alergijska kijavica i konjuktivitis. Ekcem je najčešća dečija kožna upalna bolest.

Zašto i kada se javlja ekcem?

Mehanizam nastanka ekcema je vrlo složen i uprkos brojnim istraživanjima nije u potpunosti razjašnjen, a obuhvata genetske, imunološke i faktore spoljašnje sredine.

Tipični simptom i glavno obeležje ekcema je svrab. Postaje izražajniji usled izlaganja povišenoj temperaturi koja deluje na kožu usled kupanja, fizičke aktivnosti i znojenja, tokom spavanja i slično. Češanje, osim što dovodi do pogoršanja bolesti stvara kraste, zadebljanje kože i promenu boje kože i znatno utiče na kvalitet života pacijenta i njegove porodice.

Postoje brojne terapijske mogućnosti za lečenje bolesnika sa ekcemom, zato treba individualno prilagoditi terapijske procedure svakom pacijentu. Individulan plan lečenja zavisi od uzrasta, težine kliničke slike, lokalizacije kožnih promena, faze bolesti. Svakako uzeti u obzir provocirajuće faktore koji izazivaju pogoršanje bolesti („okidači“) i eliminisati ih.

Kako se leči ekcem?

Lečenje ekcema obuhvata opšte mere, lokalno i sistemsko farmakološko lečenje, fototerapiju. Popis činilaca koji otežavaju tok AD-a i saveti za bolesnike (modifikovanono prema Wollenberg A. et al. 2016.)

  • Odeća: izbegavanje dodira kože sa iritirajućim vlaknima (vuna,sintetika); nenošenje uske i pretople odeće zbog izbegavanja znojenja
  • Duvan: izbegavanje izlaganja
  • Rashlađena spavaća soba i nekorištenje previše pokrivaĉa
  • Pojačana upotreba sredstava za negu kože tokom hladnijeg vremena
  • Izbegavanje izlaganja herpes virusu
  • Vakcinacija: normalni kalendar, vakcinisati na mestu gde nema ekcema
  • Izlaganje suncu: uz uobičajene zaštitne mere; najčešće korisno; boravak na morskoj obali tokom letnjih praznika
  • Fiziĉka aktivnost, sport: nema ograničenja
  • Nutritivni alergeni:
    • dojenje do meseca ako je moguće; postepeno uvođenje namirnica
    • bez posebne dijete osim ako je dokazana alergija na hranu
  • Kućni inhalatorni alergeni
    • kućna prašina
    • korištenje odgovarajuće ventilacije; održavanje prostorija provetrenim i tokom zime
    • izbegavanje zidnih tapeta
    • uklanjanje prašine vlažnim sunđerom
    • usisavanje podova i tapaciranog nameštaja jednom nedeljno
    • izbegavanje plišanih igračaka u krevetu (kolevci), osim ukoliko se mogu prati
    • pranje posteljine na minimalno 55ºC svakih 10 dana
    • obloge kreveta i jastuka od GoreTexa ili sliĉnog
  • Krzneni kućni ljubimci: izbegavanje maĉaka preventivno; ako je dokazana alergija strogo izbegavanje.
  • Polen: kod senzibilizovanih pojedinaca zatvarati prozore tokom toplih i suvih dana polenske sezone; ograničiti boravak napolju ; provetravanje noću, rano ujutro i tokom kišnog vremena; izbegavanje rizičnih situacija (košenje); peludni filteri u automobilima; odeća i kućni ljubimci mogu biti vektori za inhalacijske alergene.

Da li možemo prevenirati ekcem?

Prevencija ekcema je moguća u izvesnoj meri. Prepoznavanje bolesnika sa sklonošću za atopijske bolesti, rano i kontinuirano primenjivanje emolijentnih sredstava, tj. krema koje ovlažuju kožu i smiruju svrab, u prvoj liniji uljanih kupki. Primena probiotika dovela je do smanjenja učestalosti recidiva (vraćanja akutnih faza bolesti) i ublažavanje toka bolesti kod nekih pacijenata. Probiotski soj koji se najčešće koristi za ovu indikaciju je Lactobacillus rhamnosus GG.

Pored odgovarajućeg probiotskog soja bitna je i doza probiotskih bakterija koja se nalazi u probiotiku. Broj probiotske bakterije LGG u probiotiku ne bi trebalo da je manji od 10 milijardi CFU da bi ekekat probiotika bio zadovoljavajući. Posebno su to pacijenti koji imaju atopijske bolesti kod bliskih članova porodice, zatim, imaju utvrđenu alergiju na hranu, najčešće proteine kravljeg mleka, koji pored adekvatne ishrane treba da uzimaju probiotike zbog stabilizacije intestinalne preosetljivosti.

Najbitnije je pridobiti poverenje bolesnika i edukovati  ga o samoj bolesti i osnovnim terapijskim postupcima nege i higijene kože. Svakodnevna nega kože sredstvima za ovlaživanje ključna je u dugotrajnom lečenju, jer ni jedan drugi oblik lečenja neće biti delotvoran ukoliko ona izostane. Samo saradnja pacijent, roditelj, lekar može pomoći u prevazilaženju teškoća u lečenju ekcema.

 

Mr sci. med. dr Anica Radulović

 

 

 

 

.