Disbioza i mikrobiom deteta

Kada razmišljate o zdravlju svog deteta, retko kome pada na pamet da opšte zdravlje deteta kreće i dolazi upravo iz stomaka. Pitate se kako? Nikad nije kasno da počnete da učite o zdravlju creva vašeg deteta, tako što ćete razumeti kako negovanje njihovog crevnog mikrobioma može pomoći u optimizaciji njihovog opšteg zdravlja.

Za neke može biti iznenađenje da bakterije koje prirodno žive u crevima vašeg deteta mogu uticati na različite aspekte njegovog zdravlja. To uključuje varenje, imunitet, zdravlje kože, kao i mentalno zdravlje.

Mikrobiom creva deteta se uspostavlja tokom prvih nekoliko godina njegovog života. Zatim nastavlja da se menja i prilagođava njihovoj ishrani, načinu života i okruženju. U nastavku ćemo saznati više o faktorima koji utiču na zdravlje crevnog mikrobioma deteta, kao i kako da se održi balans mikrobiote na najbolji mogući način.

Dečiji mikrobiom od rođenja

Vremenska linija mikrobioma vašeg deteta

Godine detinjstva su izuzetno važne za sve aspekte razvoja deteta. Konkretno, tada se formiraju temelji našeg mikrobioma i imunog sistema.

Iznenađujuće ili ne, ali cela priča o mikrobiomu počinje u materici. Trudnoća i prve dve godine nakon porođaja čine prvih 1000 dana života, a tokom tog vremena vidimo velike promene u mikrobiomu deteta. Ove promene mogu uticati na sadašnje i buduće zdravlje deteta.

Sastav mikrobioma ima tendenciju da se stabizuje oko 3. godine života, međutim mnogi faktori i dalje mogu poremetiti nivo dobrih bakterija u crevima. Ovo može izazvati neke neželjene nuspojave kao što su slab imunitet, ekcem, probleme sa varenjem ili alergije (i još mnogo toga).

Mnoga istraživanja [1] sugerišu da “dobre” bakterije igraju veoma važnu ulogu u mikrobiomu deteta i opštem zdravlju.

Razvoj mikrobioma tokom vremena

Mnogi faktori mogu uticati na nivo dobrih i loših bakterije u crevima sve od trudnoće i tokom detinjstva.

Mikrobiom tokom prve dve godine života

Mikrobiom i imuni sistem dece do dve godine se još uvek razvija, tako da postoji mnoga iskustva koja i dalje formiraju njihova creva.

Dečiji vrtić je jedno takvo iskustvo koje može menjati mikrobiom deteta. Ovo je potpuno novi svet druge dece i njihovih mikroba. Jaslice takođe mogu biti leglo novih potencijalnih štetnih bakterija.

Iako je verovatno da će se vaše dete razboleti tokom ranih godina socijalizacije, možda ćete moći da smanjite rizik, težinu i trajanje bolesti tako što ćete voditi računa o njegovom mikrobiomu. Oko 70% imunog sistema se nalazi u crevima, tako da je zdrav mikrobiom creva ključ za dobro zdravlje imuniteta vašeg deteta.

Da biste održali mikrobiom zdravim, možete se opredeliti da dodate probiotik koji sadrži soj Lactobacillus rhamnosus GG®. Pokazalo se da ovaj soj pomaže u održavanju zdravlja creva i imuniteta deteta [2] i može se naći u Bebicol® probiotskim kapima za bebe i malu decu.

Izlaganje kućnim ljubimcima u ranom životu može pomoći u izgradnji imuniteta kasnije

Kako mališani postaju stariji, oni takođe počinju da imaju više interakcija sa životinjama i novim okruženjima. Zabrinuti ste u vezi klica od kućnih ljubimaca? Jedna studija [3] je istraživala 474 dece u periodu od sedam godina, i otkriveno je su da su deca koja su imala kućnog ljubimca u prvih nekoliko godina života imala bolji imunitet u pogledu ekcema i alergija tokom celog detinjstva.

Takođe, postoje neki dokazi da život na selu, odnosno prirodi i prirodnoj sredini može smanjiti rizik od razvoja alergija i raznih oboljenja u detinjstvu, proširujući se i na odraslo doba [4]^;[5]

Još jedna zanimljiva oblast u kojoj mikrobiom creva igra ulogu je ponašanje malog deteta. Studije [6] [7] su pokazale je da su mališani koji su bili angažovaniji, srećniji i interaktivniji, imali i širu raznolikost mikroba u crevima i više dobrih bakterija. Ovo ukazuje da zdrav mikrobiom creva može biti pozitivno povezan sa raspoloženjem. Ova veza je poznata kao osovina creva-mozak. Vidite kako je sve to povezano?

Disbioza i dečji mikrobiom

Nakon prvih nekoliko godina, mikrobiom deteta teži da se stabilizuje, i temelji su prilično formirani. Međutim, na to i dalje mogu uticati brojni faktori načina života, koji mogu uticati na zdravlje i sreću vašeg deteta.

Šta je disbioza?

Naše telo je puno kolonija bezopasnih bakterija poznatih kao mikrobiota. Većina ovih bakterija pozitivno utiče na naše zdravlje i doprinosi prirodnim procesima organizma.

Ali, kada jedna od ovih kolonija bakterija nije u ravnoteži, tj. kada se nivo dobrih bakterija smanji, to može izazvati disbiozu (mikrobnu neravnotežu). Disbioza je dakle, stanje mikrobne neravnoteže kada bakterije u gastrointestinalnom traktu, postanu neujednačene, tj. u disbalansu. Svaki poremećaj u ravnoteži mikrobiote može izazvati disbiozu.

Disbioza simptomi

Disbioza kod dece može izazvati neke prepoznatljive simptome kao što su:

dijareja
zatvor
umor i loša koncentracija
loše raspoloženje
stalne prehlade
nadimanje
ekcemi i alergije
astma

Ako vaše dete pati od bilo čega od gore navedenog, možda bi bilo dobro razmisliti da li je to zbog lošeg zdravlja creva i razgovarati sa lekarom ako navedeni simptomi potraju.

Uzroci disbioze creva kod dece

Carski rez i disbioza

Carski rez je akušerska procedura koja je sve više u porastu u svetu. Pored rizika za majku i novorođenčad koje ova procedura nosi, ona takođe izaziva disbiozu crevnog mikrobioma novorođenčeta. Sam proces carskog reza, kada beba ne “pokupi” dobre bakterije iz porođajnog kanala pri normalnom porođaju, kao i medikamenti koji se primenjuju tokom porođaja carskim rezom doprinose razvoju neravnoteže crevnog mikrobioma. Ipak, dojenje i nekoliko intervencija kao što su suplementacija probioticima i prebioticima mogu doprineti obnavljanju disbioze kod deteta, kao i kod majke[8].

Mentalno zdravlje i disbioza

Stres, anksioznost i depresija su prilično česti kod odraslih, ali takođe vidimo da su deca izložena sve većem riziku narušenja svog mentalnog zdravlja.

Loše raspoloženje može uticati na nivo dobrih bakterija u mikrobiomu creva. Loše mentalno zdravlje takođe može uticati na zdravlje imuniteta – da li ste primetili da kada ste vi ili vaše dete pod stresom, veća je verovatnoća da ćete se oboje prehladiti?

Danas postoji mnogo više razloga zašto deca mogu biti pod stresom ili anksioznošću. Oni su pod većim pritiskom dobrih rezultata u školi, kao i mnogo vannastavnih aktivnosti, pored domaćih zadataka i školskih testova. Danas postoji i više društvenog pritiska, posebno sa porastom platformi i društvenih medija, koji mogu otvoriti vrata raznim negativnim uticajima.

Ohrabrite dete da povremeno pravi pauzu, da izađe napolje i igra se ili čita knjigu. Pronađite načine da upravljate njihovim stresom, čak i ako je to nešto jednostavno kao što je lep dan sa proveden porodicom.

Antibiotici i disbioza

Antibiotici su najčešće prepisivani lekovi koji se daju deci u slučaju potrebe. Nažalost, oni mogu biti izuzetno štetni za mikrobiom creva. Antibiotici nisu uvek selektivni i mogu da unište mnogo dobrih bakterija, kao i štetnih, koje izazivaju infekciju. Ovo može izazvati kratkoročne neželjene efekte, ali višestruka upotreba antibiotika može čak dovesti do budućih dugoročnih zdravstvenih problema.

Kratkoročno, javlja se disbioza, što objašnjava zašto bi vaše dete moglo da dobije dijareju usled antibiotiske terapije.

Veoma velika studija [9] koja je uključila 142.824 dece uzrasta od 3-18 godina, otkrila je da obimna upotreba antibiotika kod dece povećava rizik od povećanja telesne težine. Mnogo izlaganja u ranim godinama takođe može povećati rizik od rezistencije na antibiotike, što može ograničiti buduću upotrebu antibiotika.

Ako su vašem detetu potrebni antibiotici, trebalo bi da ih uzima, ali obavezno uz antibiotik koristite probiotik za decu, kako biste ponovo povećali nivo dobrih crevnih bakterija.

Ishrana i disbioza

Drugi uzrok disbioze može biti ishrana. Roditeljima nije uvek lako da obezbede samo zdravu hranu za svoje dete na dnevnom nivou, ali zdrava, prirodna hrana zaista može da obogati mikrobiom i poboljša zdravlje creva.

Mnogo voća i povrća sadrži vlakna, koja podstiču uravnoteženi mikrobiom creva, ispunjen sa mnogo dobrih bakterija. Specijalizovana vlakna poznata kao prebiotici mogu još više da podrže rast dobrih bakterija. Osim toga, kada dobre bakterije u crevima fermentiraju (razgrađuju) ova vlakna, one proizvode korisne supstance koje podržavaju zdravu sluznicu creva i celokupnog okruženja.

Prebiotike možete pronaći u mnogim različitim namirnicama, uključujući luk, beli luk, cikoriju i artičoke. Ukoliko vaš mališan ima problema sa varenjem ili nadimanjem, možete razmisliti o probiotiku za decu.

Osim povremenih poslastica, pokušajte da se klonite šećera. Nažalost, loše crevne bakterije ga vole koliko i mi! Preporučujemo da zamenite zdravim žitaricama i orašastim plodovima kako biste smanjili potrošnju šećera na brz i lak način na koji će vaši mališani jedva primetiti.

Zdrava ishrana je važna za creva vašeg deteta, a zajedničko pravljenje hrane može biti odlična porodična aktivnost

Škola i disbioza

Kao i kod mališana u vrtiću, imuni sistem dece je ugrožen u školi. Iako je dobro da se deca malo izlože raznim uticajima, takođe je bitno da vaša deca imaju najbolji sistem odbrane protiv raznih izazivača bolesti.

U suštini, dobre bakterije pomažu da se modulira imuni sistem, tako što ga obučavaju da reaguje na odgovarajući način. Oslabljen imuni sistem možda nije toliko spreman da se bori protiv infekcija, što znači da će vašem detetu možda trebati više vremena da se oporavi od prehlade ili infekcije.

Ne plašite se, jer, probiotici su tu! Studija [10] sa zlatnim standardom pokazala je da su deca koja su svakodnevno uzimala probiotik imala 25% smanjenje rizika od bolesti, u poređenju sa onima koja nisu uzimala probiotik. Postojalo je takođe 40% smanjenje rizika od propuštanja škole u grupi koja je uzimala probiotike u poređenju sa placebom.

Pokazalo se da probiotski soj Lactobacillus rhamnosus GG®, smanjuje rizik i trajanje infekcija gornjih disajnih puteva kod dece [11]. U jednoj studiji koja je obuhvatila 281 dete, dužina vremena koje su deca patila od curenja iz nosa i upale grla bila je značajno kraća kod onih koji su uzimali L. rhamnosus GG® tokom 3 meseca. Druga studija [12] o L. rhamnosus GG® otkrila je da probiotski soj smanjuje pojavu respiratornih bolesti kod dece koja pohađaju dnevnu nastavu.

Ako želite da podržite zdravlje creva i imunitet vašeg deteta u školi, pokušajte da dodate visokokvalitetne probiotske sojeve u njihovu dnevnu rutinu. L. rhamnosus GG® možete naći u Bebicol® probiotskim kapima za bebe i decu.

Ponašanje dece i probiotici

Možemo videti da su istraživanja o probioticima i imunološkom zdravlju dokazana, ali, da li ste znali da ponašanje deteta u školi može biti povezano sa njihovim crevnim bakterijama?

Nedavna studija [13] iz januara 2020. godine otkrila je da bakterije u crevima mogu biti povezane sa ponašanjem deteta. Uočena je razlika u crevnim bakterijama između dece koja su se loše ponašala i one koja su se dobro ponašala. Istraživanja su dublje ušla u ove razlike i šta ih može uzrokovati. Posmatran je odnos između roditelja i deteta, nivo roditeljskog stresa i stilovi života u vezi sa mikrobiomom. Otkriveno su da je smanjen nivo dobrih bakterija povezan sa lošim ponašanjem. Pored toga, nivo roditeljskog stresa i kvalitet odnosa između roditelja i deteta takođe bili su povezani sa promenama u mikrobiomu.

Zaključak

Nadamo se da ste zadovoljni sa svim novim korisnim informacijama o (ne)ravnoteži crevne mikrobiote. Ali, ključni zaključak je da je detinjstvo jedna od najvažnijih faza za razvoj zdravog mikrobioma. Neravnoteža između dobrih i štetnih bakterija može uticati na sadašnje i buduće zdravlje. Nažalost, postoji mnogo faktora koji mogu izazvati ovu neravnotežu. Međutim, visokokvalitetni probiotski suplementi mogu da pomognu u ponovnom balansiranju i izgradnji zdravog mikrobioma i budu podrška opštem zdravlju vašeg deteta.

Literatura I:

Child Microbiome: Dr Kate’s Guide; Dr Kate Stephens; PhD Food and Microbial Sciences; Gut Microbiology (University of Reading), BSc Medical Microbiology;
Carroll F et al., “Factors influencing parents decision making when sending children with respiratory tract infections to nursery,” Journal of Public Health, vol. 38, pp. 281-288, 2016.
Ownby et al., “Exposure to dogs and cats in the first year of life and risk of allergic sensitisation at 6 to 7 years of age.,” JAMA, vol. 119, no. 5, pp. 963-972, 2002.
Cheema G et al., “Effect of prenatal dog exposure on eczema development in early and late childhood,” Annals of Asthma, Allergy and Immunology, vol. 119, no. 5, p. S14, 2017.
Laynaert B et al., “Does living on a farm during childhood protect against asthma, allergic rhinitis and atopy in adulthood?,” AJRCCM, vol. 10, p. 164, 2001.
Normand AC et al., “Airbourne cultivable microflora and microbial transfer in farm buildings and rural dwellings,” Occup. Environ. Med, vol. 68, pp. 849-855, 2011.
Christian LM et al., “Gut microbiome composition is associated with temperament during early childhood,” Brain, Behav, Immun, vol. 45 , pp. 118-127, 2015.
Aatsinki A et al., “Gut microbiota composition is associated with temperament traits in infants,” Brain, Behaviour and Immunity, pp. 80: 849-858, 2019.

Literatura II:

Nicolini G et al., “Combating the rise of antibiotic resistance in children,” Minerva Pediatri, vol. 66, no. 1, pp. 31-9, 2014.
Schwartz et al., “Antibiotic use and childhood body mass index trajectory,” International Journal of Obesity , vol. 40, p. 615–621, 2015.
Cazzola, “Efficacy of a synbiotic supplementation in the prevention of common winter diseases in children: a randomised, double blind, placebo-controlled pilot study,” Therapeutic advances in respiratory disease, vol. 4, no. (5), pp. 271-8, 2010.
Flannery J et al., “Gut feelings begin in childhood: the gut metagenome correlates with early environment, caregiving and behaviour.,” Am. J. Micro, vol. 11, no. 1, pp. e02780-19, 2020.
“Intervention for Dysbiosis in Children Born by C-Section”; Ruggiero Francavilla, Fernanda Cristofori, Maria Elena Tripaldi, Flavia Indrio; PMID: 30041184 DOI: 10.1159/000490847;
“Development of the gut microbiota and dysbiosis in children”; Shohei AKAGAWA,1 Yuko AKAGAWA,1 Sohsaku YAMANOUCHI,1 Takahisa KIMATA,1 Shoji TSUJI,1 and Kazunari KANEKO1; Biosci Microbiota Food Health. 2021; 40(1): 12–18; Published online 2020 Aug 25. doi: 10.12938/bmfh.2020-034; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7817514/;
Hojsak et al., (2010) Lactobacillus GG in the prevention of gastrointestinal and respiratory tract infections in children who attend day care centers: a randomized, double-blind, placebo-controlled trial. Clinical Nutrition, 29(3): 312-6.
Kumpu M et al., (2012) Milk containing probiotic Lactobacillus rhamnosus GG and respiratory illness in children: a randomized, double-blind, placebo-controlled trial. European Journal of Clinical Nutrition, 66(9):1020-3.

Reference I:

[1] “Development of the gut microbiota and dysbiosis in children”; Shohei AKAGAWA,1 Yuko AKAGAWA,1 Sohsaku YAMANOUCHI,1 Takahisa KIMATA,1 Shoji TSUJI,1 and Kazunari KANEKO1; Biosci Microbiota Food Health. 2021; 40(1): 12–18; Published online 2020 Aug 25. doi: 10.12938/bmfh.2020-034; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7817514/

[2] Scalabrin D., Harris C., Johnston W.H., Berseth C.L. Long-term safety assessment in children who received hydrolyzed protein formulas with Lactobacillus rhamnosus GG: A 5-year follow-up. Eur. J. Pediatr.; 2017;176:217–224. doi: 10.1007/s00431-016-2825-4. [PMC free article] [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]

[3] Ownby et al., “Exposure to dogs and cats in the first year of life and risk of allergic sensitisation at 6 to 7 years of age.,” JAMA, vol. 119, no. 5, pp. 963-972, 2002.;

[4] Laynaert B et al., “Does living on a farm during childhood protect against asthma, allergic rhinitis and atopy in adulthood?,” AJRCCM, vol. 10, p. 164, 2001.

[5] Normand AC et al., “Airbourne cultivable microflora and microbial transfer in farm buildings and rural dwellings,” Occup. Environ. Med, vol. 68, pp. 849-855, 2011.

[6] Christian LM et al., “Gut microbiome composition is associated with temperament during early childhood,” Brain, Behav, Immun, vol. 45 , pp. 118-127, 2015.

[7] Aatsinki A et al., “Gut microbiota composition is associated with temperament traits in infants,” Brain, Behaviour and Immunity, pp. 80: 849-858, 2019.

Reference II:

[8] “Intervention for Dysbiosis in Children Born by C-Section”; Ruggiero Francavilla, Fernanda Cristofori, Maria Elena Tripaldi, Flavia Indrio; PMID: 30041184 DOI: 10.1159/000490847;

[9] Schwartz et al., “Antibiotic use and childhood body mass index trajectory,” International Journal of Obesity , vol. 40, p. 615–621, 2015.

[10] Cazzola, “Efficacy of a synbiotic supplementation in the prevention of common winter diseases in children: a randomised, double blind, placebo-controlled pilot study,” Therapeutic advances in respiratory disease, vol. 4, no. (5), pp. 271-8, 2010.

[11] Kumpu M et al., (2012) Milk containing probiotic Lactobacillus rhamnosus GG and respiratory illness in children: a randomized, double-blind, placebo-controlled trial. European Journal of Clinical Nutrition, 66(9):1020-3.

[12] Hojsak et al., (2010) Lactobacillus GG in the prevention of gastrointestinal and respiratory tract infections in children who attend day care centers: a randomized, double-blind, placebo-controlled trial. Clinical Nutrition, 29(3): 312-6.

[13] Flannery J et al., “Gut feelings begin in childhood: the gut metagenome correlates with early environment, caregiving and behaviour.,” Am. J. Micro, vol. 11, no. 1, pp. e02780-19, 2020.