Kada posumnjati da beba ima dijareju?
Kod starije dece na proliv može ukazivati naglo povećanje broja stolica i pojava retkih stolica. Jedna do dve retke stolice više nego uobičajeno mogu biti normalne, naročito kod promena u ishrani. Tri ili više vodenastih stolica preko uobičajenog broja stolica ukazuju na proliv.
Kod novorođenčadi i odojčadi koja su na prirodnoj ishrani ili na dohrani adaptiranom mlečnom formulom ponekad je teško prepoznati dijareju. Normalna stolica je kod njih često tečnija i ređa. Stolice su žute, ponekad zelene što je normalno za ovaj uzrast dece. Najmlađa populacija u prva dva meseca života normalno ima više od 6 stolica na dan, tj. mogu imati stolicu nakon svakog hranjenja. Ali, ako se broj stolica naglo poveća (za tri stolice i više) i stolice postanu mnogo tečnije može se posumnjati na dijareju. U slučaju da je stolica tečna i sadrži sluz, krv ili je lošeg mirisa, to takođe ukazuje na dijareju. Dijareja kod odojčeta je često praćena i drugim simptomima: slab unos hrane, malaksalost i temperatura.
Koji su najčešći uzroci dijareje kod dece?
Na ovim prostorima najčešći infektivni uzročnik akutne dijareje kod dece su virusi (Rotavirus, Norovirus, Adenovirus…), ređe su uzročnici bakterije (Salmonella, Shigella, Campylobacter…), a u pojedinim, retkim, slučajevima to mogu biti i paraziti. Davanje antibiotika deci može da izazove blagu dijareju i dovede do disbioze. Dijareja se može javiti i u sklopu reakcija preosetljivosti na hranu i lekove. Uzroci ponavljajućih (rekurentnih) dijareja mogu biti različiti. Najčešće je to alergija na kravlje mleko (počinje u prva 2 meseca života) koja se manifestuje vodenim, sluzavim i ponekad krvavim stolicama. Takođe, netolerancija na laktozu može biti uzrok upornih dugotrajnih dijareja. Gljivične infekcije (naročito Candidom) mogu da izazovu dugotrajne dijareje.
Da li je dijareja zarazna?
Sve infektivne dijareje su zarazne. Infekcija se prenosi brže kod dece, u nehigijenskim uslovima, kao i u vrtićima. Virusne infekcije se prenose lakše te su zbog toga češće u populaciji dece. Infekcije gastrointestinalnog trakta praćene dijarejama se nekada javljaju u vidu epidemija. Češće se javljaju u letnjem periodu.
Da li je dijareja opasna i koje su komplikacije?
Najčešća i najopasnija komplikacija dijareje je dehidratacija, tj. da telo izgubi previše tečnosti i dođe do elektrolitnog disbalansa. Ovo se može desiti sa povraćanjem i/ili dijarejom. Znaci dehidracije su suv jezik i unutrašnjost usta, suve oči sa odsustvom suza, uvučena velika fontanela kod beba, malaksalost i opšti utisak bolesnog deteta. Kao najsigurniji znak dehidratacije je smanjeno mokrenje (ne mokri više od 8 sati) i tamno žuta boja urina.
Kako roditelji za početak mogu da pomognu detetu koje ima dijareju?
Većina dece sa dijarejom može da jede do tada uvedenu hranu. Kod dece kod koje nisu uvedene nemlečne namirnice, majčino mleko i posebna vrsta adaptirane mlečne formule su dobar izbor za dijareju. Ako je detetu uvedena nemlečna ishrana, davati namirnice koje se lako vare (pirinač, krompir). Za vreme dijareje nikako ne uvoditi nove namirnice u ishranu deteta. Kao dodatak obrocima, potrebno je veoma često nuđenje tečnosti sa elektrolitima, namenjene deci. Za bebe se savetuje da se daje 60-120ml elektrolitnog rastvora nakon svake velike vodenaste stolice. U slučaju povišene temperature skidati temperaturu preko 38,5 °C sa preparatima paracetamola u prilagođenoj dozi na 4 do 6 sati. Roditelji bi odmah po započinjanju simptoma dijareje mogli da daju detetu probiotski preparat.
U novorođenačkom i uzrastu mladog odojčeta savetuju se probiotski sojevi Lactobacillus rhamnosus GG koje se nalazi u preparatu BebiCol®,dok se u starijim uzrasnim grupama može dati i probiotski soj Saccharomyces boulardii koji se nalazi u preparatu Bulardi® Junior. Kvalitet probiotskog preparata namenjenog za upotrebu kod deteta je od velikog značaja. Farmaceutska kompanija Abela Pharm i Probiotic Excellence Centar, kao naučno-istraživačka baza u polju probiotika, garantuju kvalitet i efikasnost probiotskih preparata proizvedenih u Probiotic Excellence Centru. Ostale preparate protiv dijareje ne bi trebalo uvoditi bez saveta pedijatra.
Kada voditi dete lekaru-pedijatru?
Pedijatar bi trebalo da pregleda dete kad se sumnja na dehidraciju (kada dete ne mokri više od 8 sati, mokraća je oskudna i tamna, dete ima veoma suva usta i plače bez suza, pospano je i izmenjenog stanja svesti). Takođe, kod pojave tragova krvi u stolici kao i kod dijareje koja traje više od nedelju dana potrebna su dodatna ispitivanja od strane pedijatra.
Dr Panić Dejan – pedijatar
UDK Tiršova, Beograd